"Od povrsine do dubine od 100m ili cak dublje, na putu u ambis srcani otkucaji usporavaju, citavo telo prestaje da postoji , a svi osecaji dobijaju drugaciju formu. Jedino sto preostaje je nas um. Dugacak skok u sopstveni um, koji kao da se spaja sa univerzumom. Svaki put kada izranjam kao da odlucujem: ja sam onaj koji pronalazi sebe u ljudskoj dimenziji, metar po metar, dok ne izronim i ponovo ugledam svetlost. U ambisu trazim samoga sebe.”

Umberto Pelizzari